Splitska jutra i dalje će buditi Split - i ponovo će, uvik u krug, defilirati njegovim krvotokom "neki novi mulci" ali nikad Split neće izgubiti svoj ekstrovertni duh, svoj opak smisao za humor, svoje nadarene "zajebante" - napolitansku gungulu i dreku ali i smiraj mistike skrovitih vala, marjanskih sjena i miris težačkog duha protkanog kroz splitsko polje ali u neke druge oblike tečnosti istog krvotoka.
Živit će splitski Get i splitski Lućac - sa svim svojim zamkama minulih stoljeća i podjele na građanski, seljački i neki drugi ili treći Split.
Ja sam dite Baća i Poljuda - ukorijenjen u Kamenitoj ulici splitskog Velog Varoša i "Lušca" babe Vinke Draganjke. Neka splitska priča o rušenju društvenih granica koje su nekad bile stroge i nepremostive, osim za vrime krnjevala i maškara kad se svak moga s bilo kime zabavljat skriven iza morete ili neke slične maske.
Krnjeval i vrime maškara su bile ka nike splitske Saturnalije ili štogod sličnega.
Generacija sam iz 1952. godine - koju od jučer zovu "sritna generacija". Možda je zaista to i bila ?!
Ti si pripada istoj generaciji. Dilili smo iste prijatelje i iste trenutke. Opalija nas je isti val hipijevskih, vudstokovskih i đimihendrikskih ideja i načina života. Slušali smo Mlade Batale i splitske Delfine - trčali po Turskoj kuli i kreli grozje istim težacima.
Ja na jednom - ti na drugom kraju grada...iako ne baš daleko jedan od drugoga. U svakom smislu..
Kupa san se na Crnom Blatu, na Šore i na Staroga Mornara i Mornarevom bazeno iako sam bija POŠKO-ovac, a ti na svojim Stinicama. To je bilo vrime "Crnog Asfalta" i prvih gradskih "bandi". A učija san plivat i vozija se u gondulu na Baćama...
U mojoj se kući uvik štova Anarh - ili , kako su mu kasnije nadili ime, RNK Split - jer je bija škverski, radnički nogometni klub za razliku od građanskog Hajduka. A cili Prvi splitski partizanski odred bila su dica, splitovci, njegovi igrači....A i ti si bija splitovac od glave do pete - do svog posljednjeg daha.
"Crveni đavol" !
Ima si uvik "morske ideje" - pa si tako organizira i zadnju godišnjicu svih splitskih maturanata generacije 1952-53. g. u dioklecijanovim podrumima - di se nekad išlo na ples.
U "ona vrimena" naših gimnazijskih dana...posli škole išlo se na PJACU di je svak ima svoje misto. Onda su moji odlazili Iza Lože - na gredu kod Gage popit piće, pa u stare Čikešinke u Riblju tavernu pa u Đaje slušat J.J.Calea i na kraju u Ive Arta di se skupljala cila klapa...od Gobba do Čela i Kuštre, Runje, Galla i drugih - a tatarski biftek pravija je Gama.
Tu negdi između utirala bi se još nekako Tribina Mladih i Kinoteka s nezaobilaznim "tetom Milkom" i nenadmašivim Svemirom Pavićem.
A onda su nas životni puti raštrkali po cilemu svitu. Ali nas nikad nisu prestali vezivat zajebancija i neupitna "liva opredjeljenja" - još od vrimena Crvenog Peristila, šezdesetiosme pa sve do danas.
Proša je i udarni val tvog oplakivanja Mosore - A ka da se s nama igraš "na kukala" pa si se samo sakrija i sad ćeš odnekud "izronit" - onako krupan i uvik nasmijan.
A sve se desilo na brzaka !
U petnajst - dvadeset dana.
Zva si me u svoju Mosorijadu i nakon emisija javlja se svaki dan po tri - četri puta. Do zadnja svoja tri dana života - kad si osta bez "laptopa" na kolinima u postelji zagrebačkog Rebra - Čuli smo se tridesetak puta.
Zna si me zovnit kasno u noc da nešto kažeš - da podiliš smijeh sa mnom...ka da si zna da više neće bit vrimena. A ja ništa nisam razumija i govorija sam ti: Ma šta si navalija zvat ?
"Evo san sa Koljom pa ti oćemo kazat samo par riči...!"
Oj Mosore, Mosore !
Planino i More..Kaleto i Splitsko Polje
Oj Mosore Mosore !
I ka šta bi mi na kraju svakog SMS-a napisa SFSN ... tako si sada odnio sa sobom u džepu i srcu dobar bokun naših političkih uvjerenja i komad splitskog surealizma, šaku zemlje i puno smija - sve začinjeno tugom, moj dragi Mosore.
Ko te more prižalit ?!